NovoMiloševačka Slika dana - 02.07.2010

Lepe foto kritike nadzorniku ...

Lepe foto kritike nadzorniku ...

    Opis: Objavljeno "jučeraske" na BalkanPhotoContest...

    PORTRETISTA BANATA

    Prezime mi je Belić, a "zovem" se Dragan - BeoDra... Nadzornik sam zvanične prezentacije Novog Miloševa na "atresu": www.novomilosevo.org.rs..., vojvođanskog sela "poSred" Banata, "in cyber space"...

    Ovako sam o sebi govori ovaj rodjeni umetnik iz banatskog sela Novo Miloševo. Kad sam o sebi piše on umesto banatskog, piše banackog, umesto, adrese, piše atrese, on piše onako kako se govori tu u tom delu Banata. On piše ono što se čuje u izgovoru, a ne ono što bi trebalo da se čuje. Nije knjiški, ali je životno. U toj maloj začkoljici i leži ona osnovna razlika koju umetnik u sebi nosi, a koja će ga kasnije istaći iz opšteg miljea i učiniti ga unikatom. Takav je Dragan Belić i fotograf, portretista Banata, njegovog života, pejzaža, rastinja, životinja, ljudi, sela.

    Suština je u fotogtrafiji videti ono što drugi ne vide, ili ako i vide, videti to na svoj način. I kao što bi umesto banatski napisao banacki, tako Dragan i fotografiše. On daje tu specifičnu težinu motivima banatske Vojvodine, koja svima nama ostaje u pamćenju. U toj maloj začkoljici, drukčijem uglu gledanja, u hvatanju prizora za koje moraš čekati i predvidjati njihov dalji tok, je diferentia specifica Dragana Belića.

    Beodra je svestran fotograf, kome fotografija ne predstavlja samo ljubav, već je ona za njega ceo život. Rasprave o amaterizmu i profesionalizmu su ovde suvišne, jer on je sve to. Život je posvetio afirmisanju svoga sela, njegovih ljudi, njihovog načina života i njihove kulture. Kao i Slavica Dejanović Slucky, tako i Dragan Belić deluje iz provincije, ali bez kompleksa, iznoseći lepote tih krajeva kao da su sam Pariz ili Venecija. Nema razlike. Lepota je univerzalna, nalazi se svuda oko nas, ali je treba pronaći, videti, ovekovečiti. Belić je Sava Šumanović naših dana. Dok je Sava celom svetu afirmisao svoj rodjeni Šid, tako Dragan širi lepotu jedne kulture njegovog Novog Miloševa.

    U osnovi njegove fotografije je portret. Iako sam nekoliko puta to već ponovio, želim da usredsredim pažnju na tu osnovnu činjenicu njegovog načina prikazivanja stvarnosti na fotografijama. Kad slika, on portretiše. Od svih motiva, koji su mu podjednako važni, izdvojio bih portrete ravnice, portrete ljudi, portrete sela.

    Danas, kada svi hrle ka velikim gradovima u kojima živi dve trećine stanovništva, živeti na selu nije nimalo lako. To je podvig. Odoleti svim iskušenjima modernog života nije lako. Na sreću, internet i savremene komunikacije učinile su da draži urbanih i kulturnih centara budu svake sekunde prisutne, a forumi kao što su fotosajtovi, medju kojima je i ovaj naš Balkanphotocontest, čine da prostornih razlika medju ljudima na bilo kojoj tački zemljine kugle i nema. No, da se vratim na naše selo. Posebno na Vojvodinu, tj. Banat, gde se ravnica čini većini ljudi jednom dosadnom činjenicom. U fotografskom smislu, podela na zemlju dole i nebo gore, većini se čini nedovoljno izazovnom i nedinamičnom. Kako tu ta dva polja pronaći neki drugi sadržaj, ispuniti ga i dati mu dinamiku, učiniti ga interesanim i dopadljivim?

    E baš taj težak zadatak na najbolji mogući način rešava umetničko oko Dragana Belića. Na njegovim fotografijama banatske ravnice, sve izgleda bajkovito, dramatično, gotovo biblijski ispričano. Remek delo je njegova fotografija pod nazivom ŽITO, OBLACI I NEBO, gde je na filigranski način prikazao zlatno žitno polje, paperjaste oblake na nebu i plavetnilo samog neba. Ne znam fotografa koji bi se usudio da u ovome motivu vidi nešto specijalno, a Dragan Belić je tu video i ovekovečio suvu esenciju banatske ravnice, žitnog polja, punog predivne teksture žita, beskrajno dubokog plavog neba po kome u nekom svom pravilnom poretku tiho plove jata belih oblačića. Naizgled banalna scena, na Draganovoj fotografiji ima snažnu dinamiku oličenu u dočaravanju zaobljenosti Zemljine kugle, koja osnažuje istinu o večnom kruženju u svemiru.

    Toj kategoriji pipadaju i fotografije stada ovaca, krda konja u galopu, krdo goveda na polju pred nevreme. Dragan kao da želi da dokaže iz petnih žila da ni ravnici ne nedostaju vrhovi najviših planina. On vidi Alpe u oblacima koji se nadvijaju nad poljima. On ih stpljivo čeka i lovi, znalački predvidja trenutak kada će se zraci sunca probiti kroy oblake kao reflektori koji u pozorištu ciljano pogadjaju željenog glumca. Zato na njegovim fotografijama ravnice, nema dosade, tu su i zemlja i žito, i drveće i životinje i ljudi i uvek dramatično nebo puno oblaka.

    Jedna od najjačih u toj kategoriji je fotografija dva konja koji mirno pasu travu na polju i ne primećujući iznad sebe preteću masu oblaka koja se nad njim nadvija. Ova sjajna fotografija govori o snazi prirode, o tome da se sve u prirodi menja, da su promene brze i snažne. Poredeći mirno polje i nesvesne konje sa nevremenom koje se sprema, Dragan Belić u stvari govori na jezgrovit način o sudbini. On nas njome upozorava i podseća na neumitnost sudbine, na to da je život kratak, da je život večita borba. Dobro pgoledajte ovu fotogtrafiju iz serije koju je autor nazvao Tipično Banacki:

    Jedna od najromatičnijih fotografija Novog Miloševa je fotografija UMIVEN SALAŠ, snimljen u magli tople zlakaste boje, fotografija puna atmosfere, snimljena kroy golo drveće. Četri plana karakterišu ovu sjajnu fotografiju, u prvom crne krošnje drveća, u drugom obrisi njive, u trećem sama kuća sa ogradom i drveće, u četvrtom brdašce sa drvećem i nebom. Ogolela kasna jesenja atmosfera, ispunjena mirom. Ispod fotografije Dragan je napisao: Većina "banatcki" salaša ne "živi priko cele" godine, neg' samo "sPočetka" proleća, pa sve do "kastne" jeseni... Pre neg' što "odedu" u selo, salašari po "avliji sklonidu krtog i oKrečidu salaš izNutra i sPolja", te im salaš, kako sami "kažedu - bidne kav umiven" !!!

    Fotografija KIŠ JANČIKA, SENIJOR, JUNIOR, I KERA, na jasan i jezgrovit način dat je detalj iz života seljana, savremenih čobana. Na retkom malom brdašcu sedi dečak, pred njega njegov pas čuvar, a otac sa štapom stražari, gleda negde u daljinu prema ovcama. Sve se dešava u smiraj dana, kada je sunce već na dubokom zalasku, u kontra svetlu. Sve figure su samo konture. Figura Jančike dominira na desnoj strani kao da kaže koliko je čovek velik i pored te ogromne ravnice koja se pruža u nedogled, gde se na horizontu vide bandere ili sićušno drveće. Na levoj polovini slike, na oblom brdašcetu, pas koji se u banatu zove KERA, dahće i sa visine gleda na ravnicu. Značaj ove fotografije je upravo u tome, što je umetnik i to malo brdašce usred ogromne ravnice prikazao kao planinu sa koje se čuje ona poznata Njegoševa: Ko na brdo, ak' i malo stoji, više vidi no onaj pod brdom.

    PORTRETI ljudi su brižljivo birani i prava su škola fotografije za sve koji hoće da se bave portretom. Nije bitno snimiti samo lik čovekov, već otkriti i njegov karakter, njegovo zanimanje, njegovo osnovno raspoloženje, ono što tog čoveka čini posebnom idividuom. Od svih bih izdvojio portret pod nazivom VESA GRČKI, na kome je prikazao čobanina koji i po zimi i po magli čuva svoja goveda. Ovaj portret je umiven. Živopisno lice starijeg čoveka kome je vreme urezalo bore u vidu brazdi, oivičeno je urednom kragnom jakne sa krznom smedje boje kao i tipičnom šubarom na glavi. Čovek deluje gotovo manekenski u pravom originalnom ambijentu. A taj ambijent je duboka jesen, teška magla sa dva govečeta koja pasu travu u daljini. Ništa suvišno ne ometa naš pogled na ovu idiličnu scenu koja ima vrednost upečatljivog kadra iz nekog filma.

    GRUPNI PORTRET dečaka, goveda i psa, pod nazivom ČEKA DA NAPUNI, je zaista REMEK DELO. Ovde slobodno mogu da uporedim Dragana Belića sa našim čuvenim slikarom Urošem Predićem. U sličnoj gami, ova perfektna fotografija prikazuje malog čobanina kako doliva vodu, dok jedna krava gleda prema nama kao da je filmska diva, prosto se portretiše. U pozadini druga krava mirno pije vodu, dok krdo odlazi prema ravnici. S leve strane beli pas i sam pozira fotografu. Boje, svetlost, kompozicija, radnja, sve na ovoj fotografiji odiše lepotom i svojom svrhom. Ne sećam se da sam skoro video lepšu fotografiju koja oslikava jedan segment seoskog života na bolji i sveobuhvatniji način. Da nije napravio nijednu drugu fotografiju, sa ovom bi Belić mogao da udje u našu istoriju fotografije, ravnopravno sa svim našim najvećim fotografima.

    SUNCE je posebno važno u životu Dragana Belića. On mu daje posebnu pažnju i brižljivo čekajući uspeva da ga sačeka u trenutku kada je ono najveće, što su retki trenuci u toku godine. Ali Dragan nijedan ne propušta. Jer sunce je izvor života, nepresušna energija koja svemu živom daje podsticaj, pa i našim fotografijama. Zato Belić gajki prema njemu veliku ljubav. Mnoge fotografije sa selom i detaljima sela u prvom planu i suncem koje svojim impozantnim krugom dominira na horizontu, već su prepoznatljiv deo stila Dragana Belića. Medju njima bih izdvojio fotografiju koju je kao i mnoge Beodra nazvao TIPIČNO BANACKI XXV, na kojoj je prikazan zalazak sunca takoreći ružičaste boje, malo stado ovaca na polju i dva drveta. U daljini opet magla od okolnog rastinja. Na ovoj slici kao da sve peva u slavu Sunca, kao da se fotograf zahvaljuje njemu i njegovom veličanstvu. Istovremeno, ova fotografija je i svojevrstan komentar autora na ekološke teme, kao da pokazuje prime prirodnog sklada koji postoji i koji ne bi nikada smeo da se naruši.

    Pažljivim pregledom ove zaista u svemu sjajne galerije fotografija ne možete se oteti utisku da je Dragan Belić zapravo portretista njegovog voljenog Banata. Da trenutno nema čoveka koji više afirmiše ovu oblast Srbije i Vojvodine od njega. Da je Banat njegov život, a da je fotografija još samo jedan alat više za njegovu afirmaciju u svetu. Sajber svet koji nam je pružio internet, je savršena mogućnost koju Dragan koristi do samog kraja za dobrobit svog Banata.

    Mogao bih o delu Dragana Belića još naširoko pisati, ali evo da se zadržim na ovome i da vam obratim pažnju na njegovu bogatu galeriju od preko 1100 slika poredjanih u 26 galerija. Dragan Belić je afirmisan autor i dobitnik mnogih nagrada na fotokonkursima. Njegova dela krase kataloge naših najznačajnijih izložbi. Nikada se nismo lično upoznali, ali njegovo ime pamtim po njegovom radu i van okvira ovog sajta. Inače, on je urednik web sajta www.novomilosevo.org.rs koga obavezno treba posetiti, jer na njegovim stranicama Dragan Belić afirmiše sve delatnosti i sve ljude ovog divnog mesta u Vojvodini.

    Nadam se da će oni koji ga bolje poznaju, a i sam autor, ovde dopisati i druge važne podatke koji mogu još bolje oslikati njegovu bogatu biografiju. Dragane, želim ti da nastaviš da nas obasipaš svojom ljubavlju prema fotografiji i svom malom mistu, te da zasluženo i dalje nižeš uspehe u svom radu.

     Dragan M. Babović

     Drbach     

    Doktore..., šta drugo..., neg' da "zaFalim sas" jednim veeelikim - "falaaa" !!!

Copyright © - Dragan Belić - All right reserved
Link sponzora   Link sponzora

  ...
Arhiva Slika dana:

- po godinama !!!

Ova Slika dana, al':