NovoMiloševačka Slika dana - 15.01.2012

Kuća golubijih duša...

Kuća golubijih duša...

    Opis: Evo nastavka dogovorene saradnje, izmeđ' Komlova i "natzornika" Vašog sajta, a "pod taktikom" - "natzornik slika", a Komlov piše !!!

   Nisam sasvim siguran gde je ova fotografija snimljena, a to nije toliko ni važno. Ne znam ni ko je tu i kad živeo i kako se zvao i kakav mu je bio špic namen, a ne znam ni da li je to važno. U stvari, mora biti važno, kao što je važno i to da se svakom živom stvoru koji je nekad bio na licu Zemlje zna neki trag, ko je i čiji je bio i kakav je bio po naravi i čemu se nadao i koje je snove sanjao i da li je i koje muke živeo. Kao što je izvesno da su na ovom salašu nekad živeli ljudi i da su sebi napravili krov nad glavom, tako je izvesno i da nisu mislili samo na sebe. Nisu bili sebični i znali su da, kao što je njima potreban da ih štiti od Sunca i kiše i vetra, tako je i drugim živim stvorovima potreban krov nad glavom da ih štiti i od onog što nosi dan i od onog što nosi noć. Strah. Eto, to je prvo što vidimo na ovoj fotografiji i što smo razjasnili, a biće da je to onaj salaš tamo negde kraj puta od Novog Miloševa prema Kikindi, pa nešto desnije.

    Kućica je opustela i krova na njoj više nema, ali je i golubarnik, a o njemu je reč, opusteo, naherio se i kanda da će pasti, a možda i neće, isto mu je, jer ni golubova više nema. Odleteli su nekud računajući da tu gde nema ljudi, nema mesta ni za njih. Šta će golubu pismonoši, širalju, gušanu, gaćanu ili običnom seoskom krži golubarnik, ako nema ljudi da im guče, da se pred njima šepuri, sleće, uzleće i kljuca sitno žito, lomljen kukuruz ili koju okrajku hleba koju mu bace? Ko će mu vodu sipati? Ko će ga čuvati od lukavih lisica, nasrtljivih mačora, veštih lasica, opasnih jastrebova, tajanstvenih vetruški ili mudrih sova? Tako je kućica bez krova, prozora i vrata, a ušuškana i skoro nevidljiva od šiblja i ogoljenih bagremova, ostala da bude spomenik ljudskim dušama, a naheren i natruo golubarnik da podseća i bude spomenik dušama golubova. U neka druga teška vremena je čovek veselnik živeo u toj kućici na zemlji, dok su golubovi obitavali u svojoj kućici nad zemljom i svako je to činio nekim svojim razlogom i načinom. Onda su godine prošle, ostarilo se. Ljudi su napustili salaš i otišli nekud, ko u selo ili grad da tamo traži svoju sudbinu, ko u večnost da priča svoju istinu, ako tamo gde je otišao ima ko da ga sluša. Duše otišlih su ostale tu, među šibljem i bagremovima bez lišća, da lutaju od kućice bez krova do naherenog i natrulog golubarnika koji samo što ne padne, a isto mu je, pa opet nazad. I danju i noću.

    I reklo bi se da nema tu više šta da se doda. Ali ne, pogledajte fotografiju malo bolje. Nije banatska zemlja ostala bez vrednih ruku. Opet su s jeseni one poorale zemlju i pripremile je za setvu, a to znači da će na leto biti žetve i ploda. Ko kaže da je Banat opusteo? Opusteli su salaši, jer su pripadali nekom prošlom vremenu, ali zemlja nije zaboravljena. Sada je obrađuju i brže i lakše i ne trebaju joj salaši. Što se golubova tiče, ima ih u Banatu, još kako. Oni su uvek uz ljude, pa im i dalje guču, pred njima sleću i uzleću, šepure se i kljucaju sitno žito i semenje koje im domaćin donese. Ponekad obiđu ovaj salaš, naprave koji krug nad napuštenom kućicom i golubarnikom, ponekad i slete, odguču koju sa senima svojih predaka, ako me razumete, a onda bež nazad. Kao i ljudi i golubovi su sada svoje mesto našli među gradskim i seoskim krovovima, u novim i modernijim golubarnicima, sa velikim čaplovima, zaštićeni žicom i noću zaključani lokotom. A na napuštenom salašu duše i jednih i drugih nekad živih nastavljaju da lutaju od kućice bez krova do naherenog i natrulog golubarnika koji samo što ne padne, a isto mu je, pa onda opet nazad. I danju i noću.

    Pa, tako u beskraj, dok se opet neko ne seti da ih obiđe i uslika.

Copyright © - Komlov - All right reserved
Link sponzora   Link sponzora

  ...
Arhiva Slika dana:

- po godinama !!!

Ova Slika dana, al':