Opis: Evo još 'ednog priloga, stalne saradnice "naNaš" sajt, Zorice Baštovanov ( od Cickovi'... ):
Par klikera u kutijici u ormanu. Sačuvani ko zna od kad. Omiljena igračka mog detinjstva. Za igru je trebalo malo. Dva deteta, malo zemlje bez trave, rupa iskopana u zemlji, takozvana roša, i igra je mogla da počne. I da traje dok je ne prekinu roditelji pozivom na ručak ili spavanje.
Kako se zemlja dovoljno ocedi od prolećnih kiša bilo je vreme za klikere. Od negde bi izronio nož kojim se na "zvaničnom" igralištu naše ulice kopala roša koja je trajala čitavu sezonu. Za povremena klikerališta moglo je da posluži i udubljenje napravljano petom. Uz mogućnost dobijanja batina od mame jer su "nove novcate patike" na peti bile oguljene. Klikeralo se u školi, na ulici, u dvorištu ... od aprila do novembra.
Ali moje prvo sećanje na klikere je i jedno od mojih prvih sećanja. Imala sam nekih 4-5 godina. Doneo mi tata mnooooogo gvozdenaca. Gvozdenci su u stvari bile kugliceiz ležajeva koje su tate koje su radile na nekim poslovima uspevali da nabave. Malo veći od običnog staklenca, dobro leti i kad pogodiš tuđ kliker čuje se pa ne može da kaže da ga nije takao... Bilo je stvar prestiža imati ih a ja sam ih imala.
Bila sam među najmlađim u ulici, tek počela da izlazim samostalno da se igram s decom. Vlasnica nekoliko gvozdenaca. Ubrzo sam ostala samo sa jednim. Rešenje mi je dao moj stric Mile. Bilo je tako lako i logično i samo je trebalo uvrebati trenutak da ga ostvarim.
Deda je imao jednu malu prostoriju dozidanu tik uz štalu. Možda dva kvadratna metra. U njoj prekrupač-čekićar zeleni, 1-2 džaka okrunjenog kukuruza i kačica u kojoj stoji prekrupa. Kad je deda krenuo da melje kukuruz uvrebala sam momenat kad nije gledao i svoje blago, svoj jedini gvozdenac ubacila u koš. Samo se čula tutnjava i ja sam pobegla. Deda je isključio čekićar i hukćući se žalio majki kako sad mora da čeka Niku da dođe sa posla da vidi šta se desilo.
Desilo se da je "sito" ,metalna traka s rupicama, bilo iskidana. Glasno dozivanje ZOOORICE. Kliker u tatinoj jednoj ruci i to sito u drugoj.
Koje ubacio kliker u čekićar ? Ja tata. Zašto ? Da sameljem i da ih imam mnogo. Ko ti je to kazao ? Apa. Tata prekida razgovor sam nom i viče čiku. Grdi ga i to mnogo. Jel on normalan da mi tako nešto kaže. Jel zna koliko ga ja volim i slušam. Ko će sad da ide da kupi sito i šta ako nema ... Ništa mi nije jasno ... Što je sad Apa kriv i šta smo pogrešno uradili.
Mnogo godina kasnije radim u istoj firmi gde mi je i tata radio. Dolazi nam u radionicu jedan stariji majstor. Jednog dana zaustavlja me i pita čija sam ćerka. Kažem tatin nadimak iz firme. Počinjemo priču i saznajem da je kao mlad majstor radio sa tatom. Jedan od zadataka mu je bio da lupa ležajeve i iz njih vadi čelične kuglice naše klikere gvozdence. Možda je baš on izvadio onaj moj olupani a nesamleveni Gvozdenac. Zatvorio se jedan mali krug sa klikerom u sredini. Gvozdencem.
* Apa tako sam iz nekog samo meni znanog razloga zvala strica Mileta
| Copyright © Dragan Belic - |  |
- All right reserved |
| Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |  |
| Link sponzora |
Link sponzora |
 ... |
|
 |
 |
|
Arhiva Slika dana: - po mesecima !!! - po godinama !!! |
 |
 |
 |
|
DownLoad-ujte, odštampajte i "nalepte digođ naZid aktualni novoMiloševački" kalendar za tekući mesec... |
|