Opis: Stalna saradnica "naNaš" sajt, Zorica Baštovanova, je opisala Lazaricu...
Danas je Lazarica. Još mi u glavi odzvanja pitanje koje sam redovno postavljala: "Mamaaaaaaa kad je Vrbica?". A ne pitam zbog Vrbice. Pitam jer veče pre je Lazarica. Veče kad se pali vatra koju preskačemo.
Par dana ranije počinju "pregovori" sa svim dedama i tatama iz ulice. Treba dobiti dovoljnu količinu ogrizina da bi Lazarica bila prava. Pregovori su deo rituala i svaki put strepimo šta će dede reći. Gunđaju da ogrizine trebaju za zimu. "Samo vam Lazarica na pameti, selo ćete upaliti jednom." Sve tako neki izgovori a svaki deda posle iznese i više snopova nego što je unucima obećao.
Već znamo mesto gde se Lazarica pravi za naš kraj. Kod baba-Kate koja ima najbolji travnjak pred kućom. Sve ravno da lepo možeš da se zatrčiš i preskočiš vatru. Ima i klupa ispred kuće gde sede stariji i gde baba-Ilinka iznese veliku vanglu punu kokica i drži je u krilu pa samo protrčiš i uzmeš punu šaku.
Petak po podne. Oni koji nisu u školi u trku završavaju domaće zadatke. Za svaki slučaj da ne bi mami palo na pamet "nema domaćeg nema Lazarice". Posle se ide od kuće do kuće i kupi "harač" u ogrizinama. U koloni jedan po jedan vučemo ko snop ko dva. Za nama se gega deda iz čije avlije izlazimo i nosi bar četiri snopa. Sve se dovlači kod baba-Kate pred kuću i slaže. Da čeka prvi mrak i paljenje Lazarice.
Posle večere svi izlazimo na ulicu. Sve mame, tate, babe i dede su tu. Tu su i baba-Ilinkine kokice koje svi grickaju čekajući da tate naprave kupu od ogrizina i da upale vatru. Od negde se pojavljuju i klepetuše kojima zvonimo. Da prekratimo vreme dok vatra ne plane. Niko ne čantra što pravimo buku. Uvek se nađe neki deda koji nas podstiče jer "valja se tako danas".
Konačno je planula!!! Pravimo red i jedan za drugim trčimo i prskačemo vatru. Najveće aplauze dobiju oni koji idu "kroz vatru". Oni koji preskaču dok još plamen liže visoko. Čak do žica od struje. Za one najmanje je sa strane upaljena mala vatra. Nju preskaču i mame jer kažu treba tako da te ne pojedu veštice sledeće godine. One najmanje ali i one koji su malo trapavi tata uzme pod mišku, zatrči se i preskoči kad je vatra najveća. Neopisivo uživanje kad osetiš kako letiš kroz vatru. Kaže ti da žmuriš a ti opet krišom viriš bar malo tamo u ono crveno svetlo što se približava i u trenutku pretvori u noć kad izađeš iz vatre.
A smešni smo kako se pogledamo. Nekom na glavi tatin plavi radnički kačket. Nekom marama mamina ili babina vezana oko glave. Nosevi i obrazi garavi jer sem preskakanja svi uzimamo ugarke i vrtimo njima praveći krugove od žara u vazduhu. Onda tim garavim rukama obrišemo znoj ili počešemo nos. Oni koji neće da budu smešni s kačketom il maramom obično sutra završe kod berbera. Na šišanju. Da ne idu na Vrbicu nagorele kose.
Sutra ću na klupu pred nekom drugom kućom jer nema više ni baba-Katine kuće ni klupe. Ali ima nekih drugih mesta gde se pali Lazarica. Gde se jedu kokice i zvoni klepetušama. A ja ću preko one male vatre da preskočim jer valja se tako da me ne pojedu veštice sledeće godine. Da budem zdrava kažu i za to treba preskočiti Lazaricu.* Za one koji ne znaju ogrizine su u snop sakupljene stabljike kukuruza bez lišća. Nekad kad se kukuruz ručno brao tulaj se sekao i u snopovima vezan donosio kući kao stočna hrana. Kad krave i konji pojedu lišće one gole stabljike bi se vadile iz jasli i vezivale u snopove. To je čekalo sledeću zimu da posluži kao ogrev u paorskoj peći. Ili da bude upaljeno za Lazaricu.
Jeste li za kokice ?
| Copyright © Dragan Belic - |  |
- All right reserved |
| Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |  |
| Link sponzora |
Link sponzora |
 ... |
|
 |
 |
|
Arhiva Slika dana: - po mesecima !!! - po godinama !!! |
 |
 |
 |
|
DownLoad-ujte, odštampajte i "nalepte digođ naZid aktualni novoMiloševački" kalendar za tekući mesec... |
|
