Opis: Nekad' davno, smo "jaj" i moj Otac, zidali šupu...
Naravno, on je zid'o, a ja sam "bijo" onaj, što je "pravijo" malter, dodav'o ciglje, "pazijo" da uvek ima piva i slično...
Radili smo od "zajtra", pa skroz do "pomrčine" ( što ono mi srbi kažemo - radili smo "kav madžari"... ), što sam ja "ondak, kav" momak i jedva ček'o da se desi, pa da mogu da se spremim i da "zaGrebem" u "centar sela" ( zapamtite..., mi "milošefčani" kažemo - u centar, a "kumančovani kažedu" - na centar... )...
I tako jedno "pridVeče", došli smo do ove mere, "kav naSliku", kad' me je, "kav" moj "majstor", pit'o:
- Dal' da zidamo još "višlje"... il' misliš da je dosta visoko ? ?
Pošto mi se žurilo, izn'o sam sve, "kav orgumente", da više nema, ama baš nikak'e potrebe, da još "višlje idemo" !!!
"NaTo" sam upozoren:
- Gle..., "višlji" si od mene..., ja nikad' neću moći da udarim glavu, o "betonjsku" gredu, iznad ulazni' "vratiju odŠupe", al' ti ćeš uvek morati da paziš..., ako ne "izZidamo" još nekol'ko redova "cigalja" !!!
Nisam ga posluš'o i sad', "kadGuđ se zaboravim" i "nePazim", pa udarim glavu u "pomenutu" gredu, onako do sûza od bola..., setim se mog', pokojnog' Oca..., Bog da mu dušu 'prosti...
Copyright © Dragan Belic - | - All right reserved |
Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |
Link sponzora |
Link sponzora |