Opis: Naš stalni saradnik, Nikola Budišin, unuk Nikole Budišinog, kog' smo, izmeđ' ostali, "pomenili" i "naSliku" dana od - 12.02.2015-te, pod naslovom - Baš sam se oSramotijo, nam je posl'o nov' prilog, a u "vezu sas oTim":
Deda je im'o nekoliko na pola ocečenih kanistara sa tim tiplama, raznih profila. I uvek je govorio da nema šrafa i eksera koji može da zameni drvenu tiplu. E u vreme bombardovanja, ja sam mu krao te tiple, da bih sebi u to "ratno" doba obezbedio sebi veći džeparac ( im'o sam 17 godina). E tada nije bilo da se kupi cigara, pa se "zavijalo". Ja snimim u radionici dedinu mašinicu za zavijanje i skontam da mogu da je namestim. A to je bila neka mašinica sa tri drvena valjka u limenom kućištu i još pride neko platno na valjcima. E do pleka sam došao tako što sam vršnjaku, dobrom drugu, dao zečicu da donese metalni eval koji je vetar srušio sa kotarke. Onda sam u dedinoj radionici, na presu ispravio eval i velikim makazama za lim isekao na meru. Moram da priznam da je sve bilo precizno, jer zaista uz dedu sam skoro sve tajne ovog zanata od malih nogu savlađivao. Zatim sam isečene komade na polir šajbni ispolirao da se sve sija. E onda, kad se to parče pod pravim uglom na krajevima savije po dva santimetra dolazi glavno. Na mesto pomenutih valjkova ubacivao sam TIPLE. Tiple od deset cm duzine i 8mm širine kratio sam na 8 cm dužine. Zatim se tu ubacivalo platno neko debelo, ličilo mi je na tanku ciradu. To nisam imao, pa sam ubacivao staru novčanicu. I gotovo. Verovali ili ne, mašinica je zavijala lepe, tvrde cigare. Naravno među valjke se ubacivao papirić za zavijanje i duvan. Sećam se i prve musterije i cene. Cena je bila sedam dinara, a prvi kupac je bila Božana Žijanova. I prodao sam oko 50 tih mašinica. Naravno ovo sam mogao da ukradem dedi (tiple) posle četir sata. Deda je završavao pos'o uvek u tri. Namiri svinje, ruča, presvuče se i ode na sokak kod Mrguda ( BOŽIDAR GOLUŠIN ČAMPRGA ) da sedi i divani. A izgovor mi je bio da pravim kavez za zeca, kad pita šta radim. Naravno kad je primetio, bilo je:
- Nidžo, sunce mu j.....m, di su ove tiple, šta ti je to trebalo, pa nije to sigračka, ljubi te deda !!!
I tako, zaista je forsiro te drvene tiple. I evo 15 g. posle njegove smrti, šifonjer u radionicu i dalje čuva tiple koje je deda pravio.
I jedna ispravka. Deda je često pominjao "klompe", ali dal' svesno ili ne, izgovarao je "klonfe". Imao je jednu koju je napravio, ali ju je na insistiranje poklonio Paji Francuskom, nekadašnjem predsedniku kikindske opštine, posto mu je deda celu novu kuću opremio stolarijom. Klompa je bila cela od drveta, mislim i na gornji deo. A i papuče je pravio. Ne znam gde su te papuče, ali ima sliku ( sas komšijom, Vojicom Marjanovim) u tim papučama...
Copyright © Dragan Belic - | - All right reserved |
Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |
Link sponzora |
Link sponzora |