Opis: Evo još 'ednog priloga, saradnice na ovaj sajt, Zorice Baštovanov ( od Cickovi'... ) ...
Šetam juče selom i vidim drvo. Nešto mi se učini poznatim. Priđem i vidim TAMARIKA. Ja je pamtim kao žbun uzJendek kod baba-Darinke i kao živu ogradu kod Kinjačevih ispritkuće. Ali ono što najviše pamtim je...
Tamarika kao drvo ispritkuće U ona vremena kad su se deca vaspitavala i fizičkim kaznama tamarika je bila noćna mora. Razlupaš prozor loptom, gađaš sveže okrečen komšijski zid blatom (a što nas jurio da nas bije) ... padneš u vodu u friško obučenim pantalonama ... razmotaš kokoške po avliji ili probušiš juče kupljenu gumu za bicikli ... samo od negde izleti najčešće ženski član familije i u ruci mu se stvori grana od tamarike. Ko da je i u kujni rasla. A dugačkaaaa pa švićkavaaaa. Kad te dohvati po onom delu gde se leđa više tako ne zovu vidiš sve zvezde iako je beli dan. A tek ako te po golim nogama zakači tanke crvene linije se ocrtavaju i sledeća tri dana. Srećom bilo je dozvoljeno i pobeći a baba će već do ručka ili večere i da zaboravi šta si zgrešio. Sve nadajući se da je i strava koju si izjeo dovoljna kazna.
Nešto kasnije u šetnji vidim i grm. Isti istacki kao onaj kog se sećam iz detinjstva i sa kog se snabdevao sav komšiluk. I sa kog smo i mi kidali grane i švićkali jedni druge kad nam je bilo dosadno. Jer eto i to se dešavalo.
| Copyright © Dragan Belic - |  |
- All right reserved |
| Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |  |
| Link sponzora |
Link sponzora |
