Opis: Evo nekol'ko pasusa, iz knjige Bapa - Radovana Vlahovića, a o dočeku pravoslavne, 1927-me godine...
Pre šest sati uveče, u crkvenu salu su počeli da pristižu ljudi za doček, a u hramu se još uvek služilo večernje. Isprid, u konku, pred crkvenom salom, sa leve i sa desne strane su bili džakovi sas čokanjem i sas drvima što su i' doneli da imu da ložu peć dok se čeka nova godina. Čekanje srpske nove godine u Karlovu se držalo još iz vremena dok se bilo u dištriktu i dok su Karlovčani davali momke da idu u ćesarovu vojsku i da ratuju za ćesara. Karlovčani su uvek držali do tog dočeka u crkvenoj sali i pod okriljem crkve, i uvek je bilo da za svaki doček prvo sveštenik očita molitvu, a onda se kreće sa služenjem kako 'rane tako i pića. Karlovčani su držali do tog kao do neke zavere u koju se sve familije, koje su u selu, zaverile još onda kad su dizali kredit za crkvu. Ovaj doček je trebalo da bude posebno svečan, jer je sa zakašnjenjem stigla trukovana pristupnica da je Crkvena opština Dragutinovo redovan član Matice srpske. Pop Paja je dao da se urami i onda je trebalo pre večere, koja je planirana za sedam sati, da se pročita svečano pismo što je iz Matice stiglo u Crkvenu opštinu. Karlovčani su voleli i verovali u Maticu srpsku još iz vremena dok je njin Toša tamo u Pešti bio sekretar i dok je za nji kupio preplatu kako za Letopis tako i za novine koje je tamo pečatio. Bilo je ljudi koji još pamtu kolko se mlogo sveta skupilo kad je Toši dizan spomenik u porti i kako su sva četir sokaka bila puna ljudi kola i konja sa svi strana. Još pamtu i pripoveda se kako se dugo govorilo i ko je sve bio tu da govori i kolko je trajao parastos Toši za spokoj duše. I onda su Karlovčani imali pevačko društvo, ali je tek poslednji' godina, od kad su se pojavili ruski emigranti u Kaštilju u Beodri, i kad se tamo precednik ruske Dume uselio, a kako više nije bilo mesta u Kaštilju, i u Karlovo su se doselili ruski sveštenici i kaluđeri i sedili su u crkvenu kuću u Plevnu. E, tek onda je jedan kaluđer što je u civilstvu bio muzički obrazovan počo da sprema hor za odpojavanja na crkvenim službama, a Žarko Burkeš i pop Paja su to pojanje privatili i tako se i hor obučio. Nije taj kaluđer ništa menjo mlogo od onog kako je to bilo pre, al je malo na probama dovo u red kako glasove tako i disciplinu, a hor kako se jedamput nauči tako posle peva i od tog retko kad odstupa.
Karlovčani su oduvek imali, za vreme ćesarije, neku sabornost i zdravo su se držali i verovali su da ako se oni za nešto dogovoridu i ako rešidu to uvek bude tako, od tog se ne odstupa. Naučili su da ne izdaju jedni druge i da se drže kad je nužda zajedno. Tako je bilo, pripovedu, i kad su dištrik pravili. Mala je bila vajda što su kikindske gazde i gospoda verovali u dištrikt, al' nisu imali podršku naroda. A kad su se obratili Karlovčanima, ovi su, kakvim i' je Bog dao da volu slobodu i da ne trpu gazdu nad glavom, oma pristali i zalegli svojim rodbinskim i drugim putovima da se i po okolnim selima Srbi privatidu i da budu za dištrikt. Kikinđani su i' zato uvek poštovali i davali im prvenstvo u svemu, i još se govorilo da Karlovčani nikad ne bežu sas belege. A na crkvu su Karlovčani bili zdravo ponosni, jer je bila po njinoj volji i onda, kad su njini dedovi dizali kredit i kad su se zavetovali da ćedu ga isplatiti u sto godina, i danas dok se taj kredit još isplaćiva. Crkva je bila zalog i zavera Karlovčana da ćedu ostati u selu sa svojim familijama sledeći sto godina da se kredit isplati, a posle tog i za navek da selo i njine familije žive vo vjek i vjekov.
Kako Beodrani nikad nisu na tako organizovan i militarski način čekali srpsku novu godinu, Karlovčani su svake godine u goste pozivali beodranskog sveštenika i njine prvake iz crkveno opštinskog odbora. Tako je bilo i za vreme ćesarije, a tako je eto bilo i danas kad je selo promenulo ime i zove se Dragutinovo, i ne prikida doček srpske nove godine na onaj starinski vojnički način kako je to bilo nekada dok su ratovali i ginuli iz muke i nužde za ćesara po Evropi...
Nastavak možete pročitati, AKO KLIKNETE ÔDENA !!!
A kako možete naručiti ovaj roman - Bapa i nastavak - 1934, možete "viditi" - AKO KLIKNETE ÔDENA !!!
| Copyright © Dragan Belic - |  |
- All right reserved |
| Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |  |
| Link sponzora |
Link sponzora |