Opis: Na dana'nji dan, 1932-ge godine, u Mokrin' je rođen Miroslav Mika Antić...
"ZaNas" ravničare iz ovi' "krajova", njegova "pojema" Vojvodina, će "zanavek" biti "uRezata" u naše "srcade". I moj pokojni otac ju je znao napamet i recitov'o u "posebne prilike"...
1973-će godine, u "tadanju, beodransku, osnovnu školu", u Kaštilj', gost je "bijo" Miroslav Mika Antić...
Za tak'u priliku, u "školsku zbornicu, gorena naSprat", su bile "poređate" stolice u više redova, okrenute ka "diriktorskoj cankalariji" ( bivšoj, "spajijskoj", devojačkoj sobi...), što inače nije bilo uobičajeno, al' eto, gost je "bijo poseban"...
Tu nisu prisustvovali svi đaci, neg' samo, da tako kažem - mi, koji smo se unekol'ko, "kav" umetnički isticali...
Pored gosta, za "âstal" je još "sedijo" Milenko Rockov, nasta'nik "srbskog", koji je i organizov'o posetu i "diriktor" Živojin Žika Gagić...
Mika Antić je "bijo" vrlo "izcrpan", što se tiče opisa njegovog, mokrinskog detinjstva i sâmog' početka, pesničke karijere, iskreno priznavši, da je prvu pesmu, "priPiso odNekog". Pesma se "svidila" učitelju i on ju je posl'o na više konkursa, od koji' je na "neke" i pobedila, no negova slava je kratko trajala, pošto je neko "preJavijo", da je u "pitanje" običan plagijat !!!
I naravno, desila se velika bruka i sramota, koja je teško pala njegovim roditeljima, rođacima, "njinim" poznanicima, a i njemu..., al' je on od sveg', tog', ipak "zaPamtijo" vreme slave, pa je poč'o da smišlja i piše njegove pesme, "neBiLiJe naNovo" stek'o...
Poznato je, da je dalje "nastavijo" da se bavi književnošću, slikarstvom, filmom, novinarstvom i da je usp'o "kav" takav...
E..., prič'o je on tako "blizu" sât vremena i poslednja rečenica, uz mali smešak mu je bila:
- Dobro..., a sada, da čujem, da li ima pitanja..., onih unapred smišljenih ?
Ruku "uVis" je "dignula" jedna učenica, kojoj je i "odobrijo reč", a pitanje je bilo:
- Da li nam možete nešto reći, o Vašim sâmim, "početcima" pesničke karijere ?
Gost se prvo "iznenadijo", pa se "ondak" glasno "naSmijo" i "odgovorijo", isto "sas pitanjom":
- Pa čekaj malo..., da li si ti uopšte bila ovde, dok sam ja sât vremena pričao... i ako si i bila..., da li si me uopšte slušala... i da li misliš, da bi trebalo ponovo da pričam, ono što sam već ispričao ?!?
Nije više bilo pitanja...
NM Slike dana dodatak
"Nikada u životu nisam napisao prvu pesmu, već drugu. Prvu sam prepisao od Desanke Maksimović. Tada sam bio učenik trećeg razreda osnovne škole u jednom selu koje je bilo jako daleko, pomalo bez knjiga i svezaka, a sa pisaljkama smo pisali na tablicama. Ja sam se dokopao te Desankine knjige koja mi se strahovito svidela i odabrao jednu lepu pesmu, prepisao sam je i proglasio za svoju. Selo je selo i vrlo brzo se pročulo kako sam napisao jednu divnu pesmu. Svi su klimali glavama i govorili kako ću jednog dana biti veliki pesnik. Drugu pesmu posle nisam smeo da prepišem da me ne uhvate, a bojao sam se i da je sam napišem jer sam znao da će biti lošija. Tako sam od slave živeo ceo taj treći razred. Na kraju školske godine dečacima i devojčicama koji su odlični đaci daju se knjige na poklon. I ja sam dobio knjigu, mada nisam bio sasvim dobar đak i stalno sam nešto zamuckivao, a zamuckujem i danas. I onda kada treba nešto da kažem, dok to izgovorim, oni mi kažu da sednem i daju mi neku srednju ocenu. Za razliku od drugih koje su bile otvorene, moja je knjiga bila zapakovana u finu hartiju. Kada sam je otvorio, video sam da je to ista ona knjiga Desanke Maksimović. Moj učitelj mi je tako na jedan fin i perfidan način dao do znanja da sam nešto ukrao. Velika je sreća što je on to tada uradio, da nije, možda bih krao celoga života i onda verovatno nikada ne bih imao zadovoljstvo da nešto sam napravim. A najveće je zadovoljstvo kad čovek nešto sam stvori."
Miroslav Mika Antić.
| Copyright © Dragan Belic - |  |
- All right reserved |
| Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |  |
| Link sponzora |
Link sponzora |