Opis: Kad' je moja generacija, "krenila" u peti razred osnovne škole, izmeđ' ostali novîna, morali smo da učimo i ruski jezik...
Tak'a je bila ondašnja politika, da deca iz provincije, "moradu" da "učidu" jedino taj jezik i nijedan drugi !!!
Da bi ga brže i bolje savladali, nasta'nica nam je "priPoručila", da uz pomoć đaka iz stariji' razreda, nađemo nekog' vršnjaka iz Rusije, te da se "doPisivamo"...
I tako se meni javila devojčica, po imenu Galja, koja mi je "uTo prvo pismo", sve potanko napisala o sebi, o roditeljima, o mestu u koje' žîvi i "naKraj, posla" pozdrava mi je napisala:
Obradov'o sam se pismu, na koje sam o'ma' "odgovorijo", al' mi je bitnije bilo to, što sam na "jedan karton", veličine pisma, "sas obaDve" strane "izLepijo žvakaće gume, kav saSlike", a da bi obradov'o moju vršnjakinju, pošto sam čuo, da i' "oni tamo nemadu"...Sećam se, da sam "jurijo sas biciklom" do pošte i da sam im'o sreće, da nikog' nije bilo na šalter' za pošiljke...
Kad' je službenik iza šaltera, ( nije "bijo milošefčan"... ) "metno" pismo "naKantar", pit'o me je, zbog čega je tol'ko teško, "naŠta" sam ponosno "odGovorijo", da šaljem "žvâke" devojčici, "sas" kojom se "doPisîvam", a on me nije ni pogled'o, neg' je "otvorijo" neku knjigu i rek'o mi:
- Čekaj da vidim..., da li uopšte smeju..., da se šalju gume za žvakanje..., u Rusiju !!!
Nisam mog'o ni da zamislim "takvo šta"..., da "neSme"..., kad' mi je i "posla kraćog" vremena, "bacijo" pismo "priko" šaltera i kaz'o:
- Ne..., nije dozvoljeno..., ako ipak hoćeš da pošalješ pismo, izvadi i' !!!
Razočaran, "izvadijo" sam "žvakaće" i "pridKraj" sadržaja pisma, sam samo dod'o nešto u smislu - Ne žvakaća guma... i tako ga posl'o, nadajući se, da ću posle njenog odgovora, u moje "novo" pismo objasniti, zbog čega joj nisam ispunio molbu..., međutim..., nikad' mi se više nije javila...
Copyright © Dragan Belic - | - All right reserved |
Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |
Link sponzora |
Link sponzora |