Opis: Saradnica "naNaš" sajt, Zorica Baštovanov ( od Cickovi'... ) , je "danaske" svečarica, pa je to prilika, da joj svi čestitamo !!!
Evo šta je "jedared priBeležila, naTu temu":
Negde treći dan Božića moja majka-Zorka je postavljala legendarno pitanje "Šta ćemo za Svetac?". Ne za Slavu, ne za Svetog Jovana nego baš za Svetac onako kako je morala da pita Sosa rodom iz Velikokikindskog Dištrikta. I počinjala naglas preslišavanje šta i koliko od hrane treba spremiti. Kao da je doba sedam mršavih krava. Kao da po dvorištu nije trčkaralo dovoljno živine da se samo na pilećem mesu preživi ta godina. Kao da jesenas nije par komada svinja pretvoreno u sve ono u šta su se već pretvarale. One krmenadle koje su usoljene i baš za Svetac namenjene kao da nisu postojale. Srećom o piću nije mnogo luala glavu jer jesenas je otočeno dovoljno vina a i rakije je bilo dovoljno pored onolikog voćnjaka.
Sutradan je počinjalo veliko spremanje kuće. Prednja, stajaća soba, je čišćena i glancana kao da će na izložbu. Danima je ložena kaljeva peć "da se soba ugreje". Veliki stajaći kreveti su razdvajani i stavljani uz zid da se dobije više mesta za sto za kojim će gosti sedeti. Mirisala je ona jedna još ostala dunja na velikom kredencu koju nisam uspela da iskamčim od majke.
Volela sam onaj dan kad se mesila supa za Svetac. Kad su velika žuta sunca spavala na belim čaršavima da se prosuše pre nego što ih moja mama pretvori u krecave rezance za supu. Uvek sam uspevala da "ukradem" po neku malu kreckavu trakicu i pojedam je živu tako još polusuvu. Znala sam da će me uhvatiti na delu, da ću dobiti grdnju i opet sam to radila. Još uvek volim to poluživo domaće testo da gricnem. I da, kod nas se za mesiti rezance kaže mesiti supu.
Jedan od najsvečanijih događaja pred Svetac je kad popa dođe da sveti Vodicu. Ulazi deda-Milorad u mantiji, sed sa sedom uredno podšišanom bradom i za njim čika-Pera koji nosi torbu. Svi idemo napred u sobu gde stoji Ikona. Majka je već unapred pripremila tanjir s vodom, sveću i kitu bosiljka. Kadionica stoji pored peći i čeka momenat da se izvadi žar na kom će tamjan zamirisati. Odstojimo ono što treba dok deda-Milorad ne završi i ne poprska nas vodom. Čestita nam svima i to je znak da se mi dečurlija izgubimo dok oni sednu malo da popričaju s dedom i starijim.
Dan-dva pred Svetac smederevac u kujni i zidani šporet u magazinu stenju kao lokomotive parnjače. Kuva se sarma, u velikom loncu se bare one pominjane krmenadle. Kad ih tata već ohlađene iseče ona parčad koja po mišljenju domaćica nisu saavršena za "pred goste" kao i parčići koji otpadnu budu večera za taj dan. Tata spretno barat avelikim mesarskim nožem i satarom i samo po nekad kaže "Zini". A mi ko laščići otvorimo usta da nam ubaci parčence mesa. Mama samo promrmlja "Niko smučiće im se". Nikad nam se nije smučilo, bar meni nije.
Na sam dan Sveca uparađeni i pod strogim pogledom mame i napomenama da pazimo gde gazimo i da ne uspemo da se isprljamo ko prasići tih nekoliko kuća do dede i majke. Sedimo i dosađujemo se dok ne krenu da stižu gosti. Dolaze tetke i teče, ujaci i ujne. U stvari meni su sve to rođaci s prefiksom baba/deda al mi ostalo u sećanju to tetka-Rajka, tetka-Ljubica. Deda-Žaru, tetka, obavezno ljubimo u ruku. Kad on dođe onda nekako odahnem jer "najgore" je prošlo. Bio je visok i delovao uvek mrgodno i strogo. Majka donosi kadionicu, deda pali sveću i čuje se ono važno pitanje "ko čita Očenaš?". Jedno vreme me je tata dizao na stolicu da bi gosti mogli da vide "čitača". Posle tog dodajem tanjir najbližem do sebe i dalje sledećem ili idem okolo i svi gosti u tanjir stave "dinar". Te pare pripadaju nama deci i dele se na ravne časti svoj prisutnoj deci. Kasnije nam ih mama konfiskuje pa nam od tih para kupi nešto tipa pižama.
Posle ručka dok odrasli ostaju da pričaju mi pobegnemo kod majke u kujnu gde čapkamo kolače, gledamo TV i pazimo da ne smetamo baš mnogo.
| Copyright © Dragan Belic - |  |
- All right reserved |
| Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |  |
| Link sponzora |
Link sponzora |