Opis: Evo "putešestvija sas" unukom, a "kojog" je opis'o Milinko Arsenov...
Avantura zvana Srpske Željeznice.
Juče smo moj unuk Dušan i ja krenuli u avanturu zvana vožnja brzim prugama Banata.
Avantura je počela dolaskom automobilom do željezničke stanice Kikinda . Pre toga sam zvao stanicu da vidim da li voz ide i subotom ali se niko nije javio pa sam morao lično da dođem da pitam . Razlog što se niko nije javio je manjak osoblja i nerad blagajne vikendom.
Onda smo ušli u voz ruski iz serije 711 i onda je čika otpravnik vozova podigao onaj poznati okrugli znak za koji je Dušan rekao da čika drži lizalicu ,njegova asocijacija. Cilj našeg puta su bili Melenci.
Od putnika u celom vozu smo bili samo nas dvojica plus posad? brzog voza mašinovođa i kondukter.
I tada započne avantura u trajanju od sat vremena trideset pet minuta. Po redu vožnje je polazak u 12.00 a dolazak u 13.04 ali je neko loše radio proračun ili mu je štoperica bila neispravna.
I sada počinje kreni stani iz razloga što su divljaci ( lovci na sekundarne sirovine pokrali ) pokrali sve branike i polubranike na pružnim prelazima , a njih je neispravnih do Melenaca desetak . Zato mašinovođa mora da zaustavi voz , a saobraćajni propisi kažu da treba vozači na putu da stanu , kako bi se uverio da nema nikoga i da onda nastavi. Čak je bio i jedan vozač dačije bordo boje NS tablica bezobziran da je proleteo na metar od voza ( nisam stigao da ga slikam i dostavim policiji ).
Duki je gledao non stop kroz prozor tražeći neku divlju životinju kojih nije bilo sem ptica naših banatskih kobca, svrake i vrabaca i u "tozinim banjama " barskih ptica . U Banatsko Miloševo ( nema više ni table na stanici) nije niko ušao samo smo mahali otpravniku koji je po PS dočekao i ispratio voz. E već u Banatskom Miloševu Polju je ušla jedna putnica . Onda smo tika taka do Novog Bečeja , e tu je prethodnih godina rađena kompletna rekonstrukcija što se da videti po razbacanim drvenim pragovima ( sada su betonski ) i starim kratkim šinama ( sada su dugačke i varene na spojevima ). Tu je sada javašluk na delu jer pragovi trune od vlage a mogli su ih dati ili prodati da se lože ili nešto napravi od njih. A šine su mogli istopiti kao staro gvožđe. I pored toga što je pruga obnovljena voz ide i dalje sporo jer nije data dozvola za veće brzine . Nemoj da pomislite da su to 200 na sat nego samo skromnih 80 ali u odnosu na 40 to je 100 posto ubrzanje . To ni japanske Željeznice nemaju toliko uvećanje brzine . Možda će i Forbs pisati o tom revolucionarnom napretku.
E od Novog Bečeja je već druga priča , tamo smo išli čak 80 na sat ali samo kratko par km , a u to smo se i uverili jer smo Duki i ja bili u kabini kod mašinovođe , Duki je bio i pomoćnik da pritiska sirenu.
E jedna lepa stvar je ta da je u Novom Bečeju otpravnik vozova lepa devojka . Bar nešto lepo ima u ŽS. Usput je ušao ili izašao još po neki putnik ali ne više od desetak ukupno da je bilo u vozu.
I konačno smo ugledali i Rusandu i znak da stižemo na cilj.
Tokom celog puta ( ni ja nisam putovao tom prugom još od vremena mog detinjstva) sam se sećao davnog putovanja tada prvo parnjačom i šinobusom kada je sve vrvilo od putnika i ukrštanja vozova i putničkih i teretnih.
Jedna zanimljivost je ta da je to bilo uputstvo roditelja još iz detinjstva , da su sve stanice sa desne strane u pravcu kretanja, sem Melenačke koja je sa leve strane.
I na kraju sve su stanice zapuštene i bez osoblja osim Ki , Banatsko Miloševo i Novi Bečej. Ograde su zarđale , peroni zarasli , sve ukupno tuga.
| Copyright © - | Milinko Arsenov | - All right reserved |
| Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |  |
| Link sponzora |
Link sponzora |