Opis: Evo priloga za ovaj "sajit", čiji je autor Piroška Budišin Horvat...
Prozor s cvećem je postao ogledalo moje duše.
Moje babe su imale muškatle u prozoru, moja mama i sada ja..., doduše isto u njenom prozoru stoji, ali ih ja negujem.
Sećam se, kad sam bila mala i mama i ja smo babi, tatinoj majki nosili za rodjendan muškatle u keramičkoj saksiji. I sada kao da se sećam, kao da je skoro bilo, a ne pre 35 godinama..., da je mama napisala na saksiji:Sećam se i u koju sobu na prozor je stavila upravo to, jer njena kuća je imala puno prozora.
- Anja boldog születésnapot.
Moja druga baba je uvek imala puno cveća, pun hodnik zimi, a leti puna bašta. Raznog cveća i naravno muškatle u prozorima, cveće koje ne miriše lepo, ali izgleda lepo. Baš pre neki dan jedan čovek me pitao:Jeste..., bilo nekad...
- Jel tvoja baba imala bašticu, koju su proglasili za najlepšu, kao raj na zemlji?
Mi u stanu kad smo živeli, svi su znali koja je naša terasa bila, da baš ta s puno cveća i muškatli. I mama i tata su voleli cveće i vodili računa o njima.
I bašticu su imali ispred naše zgrade, s puno ruža. Koje na žalost više nema, od kada ne živimo tamo.
I ove godine, prvo što sam presadila i iz baštice unela u hodnik roditeljske kuće upravo je desetak saksija ovog lepog cveća. Oni kao da imaju posebno nešto, kao retkost koja se posebno čuva.
Danas, ove muškatle koje prezime sezonu retko se prodaju po cvećarama. Uglavnom su to hibridne, koje prelepo cvetaju samo u sezoni.
Ali još ponekad kad prodjem ispred nekih prozora dok šetam i vidim prelepe cvetove u crvenim nijansama, kao da mi srce jače zakuca...
Možda su to uspomene, a možda i ljubav koja se prenosi generacijama.
Copyright © Dragan Belic - | - All right reserved |
Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |
Link sponzora |
Link sponzora |