NovoMiloševačka Slika dana - 06.07.2012

Ajdučki ćevap I ...

Ajdučki ćevap I ...

    Opis: Pis'o nam je Komlov:

    Daklem, ovako. Gosn Braca Sava iz Kikinde, koji misli da me poznaje, a ne poznaje me, je napiso na čet da najvolije da na njivu je ocmoljenu slaninu, ladan baren krompir i domaća leba. Kad sam to pročito, nisam se zgrozio, lepo je to, al sam konstatovo da ima nešto još lepče da se je na njivu, naročito ondak kad ti oči već pobelu od posla, a od gladi ti krenu sline i stomak počne da zavija. Šta bi to moglo da bide? Pa, evo:

    Ujak je imo jednu njivu-baštu oma tu, "na kraj sela", di je sijo i sadio malo ovo, malo ono i uglavnom je radio sam, brez pomoći. Ali, kad bi već dospelo više posla, (da se vadu krompir i luk, okopava kukuruz ili već šta drugo što je tražilo više ruku), ondak bi on naročito volo da mu pomažemo mi, deca. Ja baš i nisam volo. Ujak je imo dobar metod kako da me namoli. Počo bi izdaleka da pominje kako je lepo na njivu, kako tamo ima svašta, a usput bi pomeno i da će svi koji radu dobiti ajdučki ćevap. Naravno, da sam znavo šta je ćevap. Već na samo pominjanje roštilja bi mi krenula čorba. Ondak bi ujak promenio taktiku. Počo bi da odugovlači, te ne zna kaće raditi, te možda će ići neko drugi umesto mene, te moram da idem u čkolu, a on nema kade da me čeka itd. Ja bi ga ondak nagovaro, nagovaro, molio i on bi ondak, kao, jedva pristo. Znači, u subatu rano zaitra idemo da vadimo krompir, pa ćemo da jemo ajdučki ćevap! Da slučajno ne bi zakasnio, navijo sam budilnik da me probudi, a da bi bio još sigurniji, stavijo sam ga oma pored kreveta i još kazo mami da me probudi, ako ne daj bože, zaspim. Nije bilo potrebe da budilnik zvoni. Bio sam budan već sa prvim petlovima.
    I da skratim. Krenuli smo biciklovima, a svako je nosio ponešto. Ko motiku, ko ašov, ko grablje, ko džakove, vodu, al je ujak poneo još nešto - jednu staru ofucanu školsku torbu. Predosećo sam da je to - ono! Bila je sva nabrekla i nije mogla da se zatvori kopčom, pa ju je ujak obmoto i svezo vrpcom. Ondak je posebno naglasio da je niko nije diro dok on ne kaže. Kad smo stigli, obesio ju je na visoku granu stare kruške na sredini bašte, a ona, onako nabrekla, samo se ljuljuškala i izazivala mi poglede. I još je kazo, da ćemo da jemo tek kad završimo poso ili bidemo blizu njegova kraja.

    NASTAVIĆE SE...

Copyright © - Komlov - All right reserved
Link sponzora   Link sponzora

  ...
Arhiva Slika dana:

- po godinama !!!

Ova Slika dana, al':