NovoMiloševačka Slika dana - 07.07.2012

Ajdučki ćevap II ...

Ajdučki ćevap II ...

    Opis: Pre neg' što počnete da čitâte ovaj drugi, prvo to urad'te "sas" prvim nastavkom ove priče, "našog" saradnika Komlova, tako što - KLIKNETE "ÔDENA" !!!

    I tako. Radili smo i radili i radili. Cunce se već diglo i počelo da prži, ali mi nije mnogo smetalo. Nisam mislio ni na leđa koja su me bolela kako sam bio sagnut, nisam bio ni žedan, ništa. Samo sam mislio na to da što pre završimo poso i da jemo ajdučki ćevap. Znao je uja da deca neće moći još dugo da radu, pa kad je poso počo malko da već zastajkuje on poviče - odmor, fruštuk! Sa dodatnom snagom skočismo. Neko je dobio zadatak da prikupi što više suvi grančica, neko da nabere i opere paradajza, paprike, krastavaca, neko da pripremi vatru itd. Ondak je uja očo do torbe, lagacko je otvorio, kad ono ... unutra je u masnu artiju bilo zamotano poveće parče domaće slanine i friški lebac. Pa di je ćevap, pomalo razočarato ga upitam. Sad ćeš da vidiš, odgovori. Prvo je zatrpo nekoliko krompira u vreo pepo, da se on peče dok ostalo ne bide gotovo. Dok se krompir peko, izabro je prave grančice dugačke ko naša dečija ruka, pa ih je zašiljio. Na nji bi lagacko natakao parče slanine, pa manji očišćen lukac, pa manji očišćen krompir, pa jopet parče slanine i tako do kraja. Pošto se to peče malo sporije, nabo je i nekoliko sami parčadi slanine, jer se brže peču, da to jemo dok ostalo ne bide gotovo. Kad je prvi miris pečene slanine dopro do mene, zaboravijo sam i ćevape i roštilj i sva ostalo. Jedva sam dočeko. I, šta da kažem, nikad tako slatko nisam jeo. Bricom recneš zalogaj slanine, pa zalogaj leba natopljen od pečene slanine, pa malo pečena krompira, luka, pa paradajz, paprika, pa krastavac, pa jopet ispočetka.
    Eto i dan danji, mada sam puno gurmanskog preturio priko glave, taj "ajdučki ćevap" pamtim kao nešto najlepče. Naravno, ako se je posle teška posla u ataru, neopranim rukama, direktno sa žara. Ondak i mlaka voda iz kante koja stoji u ladovini jedinog drveta na njivu prija ko ona ladna sa izvora. Danas, kad odem na Železničko groblje u Kikindu, gde mi u večnosti bivaju i roditelji i ujak i ujna i deda i baba i drugi od rodbine, setim se poneke od tih crtica iz svog detinjstva. Njiva je još tamo di je i onda bila, a tu je, blizu groblja di su svi oni. Ne mogu da stignem da ih češće obiđem, ali kroz ovakva sećanja na poneki dragoceni deo svog detinjstva oživljavam i njih. Pa, ne znaš ondak šta traje duže: il ta ujina njiva, il ta moja sećanja, il može biti vreme koje i ondak i sad i ubuduće ćutke teče li teče. Doveka...

    Komlov

Copyright © - Komlov - All right reserved
Link sponzora   Link sponzora

  ...
Arhiva Slika dana:

- po godinama !!!

Ova Slika dana, al':