NovoMiloševačka Slika dana - 08.02.2008

Karlovačke jamure II ...

    Opis: Karlovačke jamure, "uSlikate" od strane željezničke stanice...
    Evo teksta našog Karlovčana, koji već više od četrdes't godina živi i radi u "doleku Oustraliju" Slobodana Kikića - Kengur Lale:

    Postovani!

    Odma na pocetku moram da kazem da ste opet pogodili onu tacku, koja me jos povezuje sa mojim selom Milosevom, a to je jucerasnja Slika dana 07/02/2008 - Karlovacke Jamure....
    Posto sam rodjen i rastao u ulici Pionirskoj, jamure su bile glavno polje za igru i leti i zimi. Leti kupanje svakako i pecanje riba, al' sa vise upecanih zaba nego riba, a zimi "Corkuljanje" na ledu...
    I tako kada sam video sta je Slika dana, uz poluosmeh sam duboko uzdahnuo i reko:

Cudna li su ovo vremena, ko bi reko da cu nakon cetiri decenije preko interneta gledati sliku jamura, gde sam se igrao (sigro) ko dete, kad sve kuce u selu nisu imale ni struju...

    Odusevljen zbog toga, odlucio sam se da se javim sa nekoliko recenica, jer ne moze moje srce da izdrzi, a da nista ne kaze, kad je videlo karlovacke jamure, gde je od srece i radosti tuklo u grudima jednog malog derana.
    Ja sam ovde na petom kontinentu bio clan Literarnog udruzenje ZORA, gde su se odrzavali knjizevni konkursi sa pesmicama i pricama i cesto sam spominjo ravan Banat, Panoniju, svoje selo, slavu Svetoga Ilije, pa i jamure, te iste jamure koje ste slikali i stavili na Sliku dana...
    Saljem pricu, koja je bila objavljena u novine na srpskom jeziku i stampane u dijaspori SRPSKI GLAS, 25-tog Novembra 1997-me godine.
    Ime prici sam dao: VILA PANONSKOG MORA i ide ovako:

    Vojvodina, ravna je Vojvodina, osim ono malo Fruske gore, sto se vidi kada se popnes na crkveni toranj. Fruska gora je verovatno bila ili ostrvo ili obala nekadasnjeg Panonskog mora. Nekako skoro je nemoguce zamisliti da sam rodjen na dnu nekadasnjeg mora i da ljudi zive na prostoru, gde su se nekada ajkule i morski kitovi igrali i krstarili. Nije ni cudo da je zemlja cista bez kamenja i plodna sa mineralima, a i naftom. Ko zna koliko se svega toga neotkrivenog krije po rekama, barama, pa i u zemlji Panonske nizije.
    Secam se ravne Vojvodine, kako da ne, iako je vec puno godina proslo, od kako sam otisao iz mog rodnog sela Miloseva u ravnom Banatu. Rekao sam puno godina, a u stvari vec je i nekoliko decenija, ali pamcenje me jos dobro sluzi i nikada ne mogu zaboraviti detinjstvo koje sam tamo proveo, skolu koju sam pohadjao preko puta Crkve i onu gvozdenu ogradu oko nje, koju smo preskakali da bi dosli do lipe, od koje od koje se pravi caj, a da nas Pop ili Popadija ne opaze.
    U letnje, vruce dane za vreme skolskog raspusta, kupali smo se na daleko poznatim JAMURAMA, iako su nam to roditelji zabranjivali, jer se pricalo da nesto misteriozno ima u toj vodi. Mi smo se ipak kradom kupali i pecali ribe koje su kroz kanal, koji povezuje jamure sa rekom Tisom, stizali do nasih udica.
    U zimsko doba, kad sneg pokrije Panonsku niziju i vode se slede od zime, onda smo uzivali u klizanje na ledu ili kako smo mi to u Karlovu nazivali CORKULJANJE, do ko zna kojeg doba veceri.
    Svasta smo ko derani radili, a secam se i prica raznih koje su skoro uvek zapocinjale od baba i deda, koji su uvek tvrdili da oni znaju najbolje i sve. U doba mog detinjstva nije bilo televizije, pa pogotovo uvece, kad padne mrak i kada se vise ne mozes igrati napolje, najbolja je razonoda bila slusati razne price. Vecino su to bile zagonetke, neobjasnjive price, kao o dolasku kraja sveta, o duhovima koji nocu uznemiravaju narod, a pricalo se i o poslednjoj panonskoj Vili, koja je po legendi zivela u jednoj bari kod zeljeznicke stanice, a poznatoj pod imenom karlovacke jamure. Najcesce je o njoj prico pokojni deda Ljalja, koji je ziveo odmah pokraj tih jamura. Njegova vise koliba nego kuca koja se je sastojala od jedne prostorije polukopane u zemlju, a krov sto je pokriva bio je od trske i slame. Samo seoski put kojim su se vozili zemljoradnici sa njive i na njivu, ga je odvajao od seoskog groblja koje se je nalazilo sa druge strane puta, pa je pokojni deda Ljalja imo prica i o nocnim zbivanjimana na groblju.
    Bilo je naroda koji nisu obracali paznju na njegove price, ali je ipak bilo vise oni koji jesu, a pogotovo mi deca. Cesto je pricao pricu o poslednjoj, morskoj Vili, koja je potomak Vila koje su ostale zaglavljene bez izlaza po rekama i barustinama, od kada se je Panonsko more izlilo i nestalo. Posto je ziveo odmah pokraj jamura, mi smo mu verovali da je ponekad i cuje.
    Vecinom nocu, prico je deda Ljalja, tako oko ponoci, pa prema jutru se zna cuti. Bio je pun mesec i sa svojim zrakama je obasjavo jamure i okolinu. Te noci nisam mogao spavati i bio sam budan - ko da mi je nesto govorilo da ce se nesto desiti. Seo sam pokraj prozorcica sa pogledom na jamure i promatrao mesec, koji se ogledao u vodu od jamura, dok su mi se razne misli valjale po glavi, a sve ocekujuci da se nesto pocne desavati na groblju. Odjednom zacuh tuzan jecaj, koji je razbio tisinu sto je vladala. Trgao sam se od iznenadjenja i poludrhtavom rukom polako pomakao firangu, da bi sto bolje video kroz trsku noc narusavanu, samo povremenim lavezom nekog uznemirenog psa. Ponovo se zacu taj vec odavno poznati jecaj, koji je za minutu il dve, jos vise uznemirio budne pse. To je bio zaista zvuk tuge i samoce. Toliko je tuzno zvucilo, da su skoro meni suze krenule, pricao nam je deda Ljalja.
    Vapaj je bio kao izraz zelje za slobodom i svojim jatom. Buljio sam jednako i dalje kroz prozor u jamure, koje s vremena na vreme menjale svoju sirinu i dubinu. Razne su mi se misli valjale po glavi, na sta bi moglo liciti to, odakle je jecaj dolazio i odjedanput... najpre sam mislio da mi se pricinjava, ali sam se brzo uverio da je stvarnost. Kroz onu trsku i sas, spazio sam nesto nalik na zenu, kako je izronila i stojala do pola u vodi. Zazmurio sam i poco trljati oci rukama i onda ponovo progledao i bez greske - ona je jos tamo bila. Na momente je gnjurala i opet izranjala. Nisam mogao da se nacudim i nadivim u isto vreme:
    Imala je duge kose, koje su se isticale pod mesecinom onako mokre.
    Rukama ih je stalno gurala sa ramena, a grudi su joj bile najbujnije, sto sam ikad video !!!
    Struk joj je bio uzak,a od struka pa na dole, bila je nalik ribi. Jasno se to primecivalo svaki put kad bi zaronila i izronila. Malo je plivala, malo stajala i kosu prala sa pogledom na gore plakala i jecala.
    To je bila morska Vila, ona prava legendarna morska Vila o kojoj se knjige pisu. Trajalo je to tako oko sat vremena i onda je zaronila i nestala, prico je deda Ljalja i nastavljo.
    Nakon dva dana, cuo sam price od drugi ljudi, da su videli nesto slicno oko pojedini gradova na obali reke Tise, ali im niko nije verovo. Da mi je da se nadjem sa tim ljudima i ne samo da im kazem da im verujem, vec da sam i ja ocevidac.
    E, ljudi Boziji i deco moja, ko zna kakvih jos misterioznih stvari ima, a sto je nama nepoznato, ostalih posle nestanka Panonskog mora?
    Neobjasnjive stvari ce uvek postojati !!!
    Ovim recima je zavrsavao pricu, stari deda Ljalja.

     Evo prijatelji, jedne od pricica sa kojom sam ucestvovao na takmicenju, ali bez uspeha sa nekom nagradom. Mozda da je neko od zirija bio Karlovcan, mozda bi dao nesto ekstra bodova za fantaziju o Vili Panonskog mora, a koja zivi u Karlovackim jamurama.

    Saljem jos i ovu sliku, uslikanu u mojoj maloj fontani, koju sam ugradio u moju basticu i kroz koju voda kruzi i pada kao mali vodopad kada je ukljucim. Kao sto vidite, cak sam napiso i njeno ime, tako da kad mi posetioci dodju u posetu, odmah znaju ko je to, a onda im ja objasnim da mi je bilo zao da se pati sama po karlovackim jamurama, pa sam je dono ovde na peti kontinent i postavio u moju fontanu da bi uzivala u malo cistijoj vodi, di nema zaba - haa - haaaaaaaa - ovako mator i jos fantaziram, otac me materin.

    Pozdrav od Kengur Lale iz beloga sveta.
    Kikic Slobodan
    Evo još 'edne panorame karlovački' jamura, da bi i' bolje "vidili":

    Napomena - da bi sve "vidili, prePušavajte" strelice za levo - desno ispod fotografije...

Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!!

Link sponzora

...
Arhiva Slika dana: - po mesecima !!! - po godinama !!!

DownLoad-ujte, odštampajte i "nalepte digođ naZid aktualni
novoMiloševački" kalendar za tekući mesec...