Opis: Evo još 'ednog priloga saradnice - Zorice Baštovanov ( od Cickovi'... ) ...
Kad kažem flaster meni prva asocijacija nije ono što ti u ambulanti zalepe preko rane. Ni sportski žargon gde se igrač koji mora da čuva najopasnijeg protivničkog zove "flaster". Flaster je kod nas u Banatu staza ispritkuće. Moderno zvana i trotoar. Napravljena od pečene ciglje. Lepo poređenih. Sa na kant postavljenom ivicom. Svako jutro počišćen. Leti predveče i poliven da da "malo ladovine" dok se sedi na klupi ispritkuće. A svakih desetak godina flaster se "vadio" i ponovo ređao. Da bude ravan jer može kogođ i da skrje nogu kako su se ciglje iskezečile od korenja duda. A i ispod nekih se skuplja voda kad pada kiša pa kad na nju staneš isprska te do ...
E taj i takav flaster je bio noćna mora svakog letnjeg raspusta. Trava ima nezgodnu naviku da raste i tamo gde je ne seješ. A prava domaćinska kuća neće sebi dozvoliti da bude aljkava ni u avliji ni na sokaku. Pa kad trava u letnje doba krene da raste između cigalja onda samo neko veče Tata izgovori čuvenu rečenicu - Sutra da počupaš travu iz flastera. I tu pogovora nema. To je posao kojeg čak ni Deda ili Majka ne mogu da te oslobode. Ima da uzmeš onaj stari, tupi nož i malu stolicu pa aj na sokak da očistiš flaster. Ako se ne lenjiš, a kako da se ne lenjiš na tako dosadnom poslu, možda stigneš i malo u sigru taj dan. Ako imaš sreće pa imaš brata ili sestru onda posao ide duplo brže ako se ne posvađate, a posvađaćete se sigurno, ko brže i više radi pa vas dežurni odrasli ne razdvoji i jednog pošalje na neki još dosadniji posao. Ako je takav i postojao. Jer čak i na kupljenju šljiva si mogao da zabušavaš, da "švindluješ" što bi rekla moja majka-Zorka ali na čišćenju flastera - NEMA. Tu ti se tačno vidi koliko si i kako uradio ono što ti je rečeno da uradiš. Pa ako se lenjiš ko ti je kriv to te čeka sutra da završiš.
Kad završiš sokak onda te čeka i flaster u avliji. Sem ako nisi imao tu nesreću da ti je cela prednja avlija cigljama patosana. Patosana? Za one koji ne znaju patos su lepo obrađene daske koje su se postavljale na pod u sobama. Nekad u stara vremena drvo je u Banatu bilo retko i skupo. Podovi u kućama su bili od nabijene zemlje, pomazani krečom. Onaj ko je u sobama, makar jednoj onoj prednjoj, gostinjskoj gde se retko ulazilo, imao patos smatrao se već gazdom i imućnim čovekom. Patosanje soba je značilo da je kuća dobrostojeća. Da ima dovoljno da može i u luksuz da ulaže. Zato se i popločavanje avlije ciglama zvalo i patosanje.
Danas šric u ruke, špekcija i za dva-tri dana trava po flasteru se osuši i možeš metlom skoro da je skloniš. A i flasteri su sve manje od cigle ili kako mi kažemo cigalja a sve više su to betonske ploče. Možeš to malo trave između njih počupati za "po sata". A kažu postoje sad i neka dečija prava po kojima ne smeš decu da po rasporedu ili po kazni šalješ da čiste flaster ispritkuće. Pitam se samo gde su ta prava bila onomad kad je Tata izgovarao ono najgore što si mogao da čuješ na letnjem raspustu - Sutra da počupaš travu iz flastera!
| Copyright © Dragan Belic - |  |
- All right reserved |
| Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |  |
| Link sponzora |
Link sponzora |