|
|||
Zanima me sta ce se naci za Dan Svetoga Ilije? Dali je moguce da se pronadje kada se je odrzo prvi festival Setoga Ilije u Novom Milosevu ili u Ono doba dali je to bilo u Karlovu ili Beodri?Kako je to pocelo, cija je ideja bila i koje godine? Rekao Sam ti da Sam ovde dok Sam bio clan Literarnog Udruzenja"zora" piso pomalo o svemu a najvise o svom selu MILOSEVU sa koji radovima Sam se takmicio za ocene i nagrade pa evo jos jedne price i to bas o proslavi Svetoga Ilije u nasem selu i koja je bila objavljena u, SRPSKI GLAS-novine stampane u dijaspori 29tog jula 1997me godine Ali onako kako je ostalo meni u secanju iz mog detinjstva. Neznam kako je danas skoro Sam ubedjen da ima promene i da nije isto ko pre pa ako mislis da bi mladju generaciju zanimalo da vide kako je nekada bilo za Taj Dan -Svetoga Ilije- imas dozvolu do mene da je objavis i ide ovako.
U mome selu - Milosevu -u ravnom Banatu drugi avgust bio je u doba mog detinjstva veliki dan. Bio je to Dan kada se slavilo, e, sada nisam bas siguran dali je rodjendan Ili Dan odlaska u nebesko carstvo Po legendi i Bibliji, nekog Bozijeg poslanika i proroka Po imenu ILIJA. Vec nekoliko Dana pre drugog avgusta primecivalo se dolazak kamiona do ko zna odakle as raznoraznim stvarima. Satoei su polako nicali i priprema za Taj veliki Dan je bila sve slikovitija svake minute a stigao je i cuveni ringispil', pa smo mogli posmatrati kako se okrece veselim i nasmejanim devojcicama i decacima sa divljenjem se posmatralo one momcice izmedju 15 i 20 godina koji su platili i za stolicu svojoj devojci ili nekoj prijateljici i onako frajerski kad'ringispil' bude u punom zamahu ili zaletu, as rukama drzeci se za njihovu stolicu prvo guraju levo pa desno pa se onda dobro zavrte i lancima na kojima su visile stolice zapletu i zaviju i onda kada se odviju onako frajerski svom snagom odgurnu stolicu svoje devojke koja leti jos vise nego sto je sama snaga obrtaja Ringispila nosi. To se je posmatralo as divljenjem a bilo je i uzvika i zvizduka pa komentara ko je najbolji a oni koji su to radili as ponosom su silazili as Ringispila i duvali se ispred gledalaca dok su njihove gospodjice blistale do veselja. No, ponekad se znala naci i poneka osoba koja bi sva bleda silazila as magicne vrteske i odmah bi se moglo zakljuciti da nije bas rodjena za takvu vrstu razonode. Ko zna, pod snagom zamaha mozda su i gace pokoji put bile pune, ali ali se to nebi do sramote priznalo vec u prkos svemu namestao se osmeh do uva do uva i hvaljenje kako je bilo dobro, ali se mnogi nisu ponovo popeli. To je uvek bio poseban deo godine. Avgust, poslednji mesec leta... vreme prekrasno. Deca slobodna jer je trajao skoldski raspust. Svaka porodica,svaka kuca se pripremala za Taj Dan i ocekivala goste. Oni malo imucniji pekli su na veliko i otvarali svoje prvoklasno vino a oni siromasniji zaklali bi neko pile ili kokos i nasiti li se. Mi smo bili vise na siromasnu nego imucnu stranu Ali na to nije niko obraco paznju koliko se secam. Novaca nije bilo mnogo, ono malo sto it mati da koliko jadna moze i sto dobijes do gostiju to it je sve i sada je do svakog do nas bilo dali cemo potrositi odjednom ili polako. Koliko puta je bilo muke i odluke izmedju sladoleda i Ringispila!Dete ko dete, htelo bi sve a dinara malo.Mislim da banka otvori vrata nisam siguran da bi tog Dana imali dovoljno novaca za sve. E, pa zato smo se MI deca uvek radovali gostima jer oni uvek donesu bombone i daju pokoji dinar. Novac, naravno nije bilo za razbacivanje Ali je zato bilo veselja i zadovoljstva barem koliko Sam ja osecao. Nije potrebno biti bogat a da it srce zaigra do srece. Secam se kako ponekad nisam mogo zaspati do uzbudjenja posto Kao sutra treba da nam dodju godti moja sestra Sejka iz drugog sela as svojom decicom, mojim rodom, Danicom, Zivanom i najmladjim Vladom. Oni su bili moji rodjeni, puno Sam ih voleo. Sutra Dan kad svane ja cim cujem da neki voz prolazi, odma'istrcim na ulicu i gledam u putnike i necije goste kako prolaze as nadom nebili spazio i moju Sejku i njezine. Ponekad Sam stajao ispracajuci pogledom poslednjeg putnika dok prodje. No, onamoze samo as jednim vozom doci a NE svakim i onda kad se konacno potrefi pravi voz i spazim ih u meni srce pocne da tuce do ceselja ko da Sam optrco oko planine Everest ! To je bilo grljenja, cika, vika, smijanje i radovanja. No, osim njih, bilo je drugi gostiju. Tetka i tetak iz ljubljane pa njihova deca, moja druga sestra koja je zivela tamo as njima u Ljubljani... pa i njima se nista manje nisam radovao. Kad svi gosti dodju, pa zajedno as ukucanima bilo nas je previse za krevete i spavanje. Kreveta nije bilo dosta i onda se za nas decu sire cebad na zemlju i jorgani a stariji dele slamarice a poneki dospevaju cak i na tavan Ali nikom to nije smetalo. Razonoda, veselje i radost pobedi sve, i tako, kada konacno osvane Taj Dan"drugi avgust"Sveti Ilija, jos vece veselje! U nove ili ciste i ispeglane pantalone i kosulje svi se oblace. Cipele se glancaju a opanci mazu slaninom. Kosa se zacesljava i ako nekom jos neki cuperak strsi, onda se kvasi zasecerenom vodom i zalize i tako se ide na proslavu Svetoga Ilije. Jos se secam Kako je NASA pokojna mati jednom htela da me obraduje pa da MI kupi nove pantalone da obucem. Nije uspela zbog siromastva pa uzela pantalone mog malo starijeg brata koje mu vise nisu odgovarale posto je izrastao iz njih, pa ih okrenula ili izvrnula Kao unutrasnjost-napolje i sasila ih tako da Sam se i ja ponovio i sav veseo u njima se duvo da i ja imam nove pantalone. Citava ceremonija proslave Svetoga Ilije se je obicno odigravala pokraj Zadruznog doma. Zanimljivosti raznorazne. Gadjanje iz puske, gadjanje lopticama, kupovanje srecke, sladoleda, satova itd, i svakako-Ringispil ! Naroda i guzve do milog Boga. Ispod nekih satora svira harmonika i toci se pivo. Raznjica i cevapcica isto ima samo ako imas para. Deca trce as vetrenjacima u rukama i trubicama u ustima. Sviraju trubice ko da imitiraju Andjele koji su Po legendi letili naokolo i svirali svoje trube kad je Bog odvajao do zemlje i as svojom silom digao Svetoga Iliju zajedno as kolima i konjima u nebesko carstvo. I zato cesto kad grmi nasi stari kazu eno Sveti Ilija tera konje i kola. I tako sve ide i odigrava se do kasno poslepodne kad vecina ide kuci. Neki zbog odmora a neki zbog vecere i presvlacivanja a neki zbog prani cepova. Uvece kada se pojave zvezde i mesec vecinom mladez se vraca nazad. Stupa se u korzo i seta se gore dole. Tu se razvijaju raznorazne price, gleda se, a i vidi, ko na Koga trza. Pogledi sesusrecu, osmesi se dele i pokoji poljubac se posalje. Ako slucajno trazis nekog do prijatelja a nema ih na korzou, onda pregledaj grmlkje i klupe Po parku, mozda ih nadjes tamo.
Eto, davno je to bilo kad Sam ja bio zadnji put prisutan proslavi Svetoga Ilije Ali secam se js i danas. To je jedan do najlepsih uspomena iz mog detinjstva i upisana u knjigu mog zivota. Eto Lancmane-nadzornice NM sajta, hvala na paznji i ako ovo ima nesto interesantno za Lancmane iz NM i mesta na tvom sajtu objavi.
Redovni pratioc NM sajta i LANCMAN-Kikic Slobodan-KengurLala iz beloga sveta