Pisma iz Rabrova ...
29.11.2022 - "IN MEMORIJAM, Prva priča"
11.02.2010 - "NE ZNANJE" - jedan moj dobar prijatelj, a i komšija, bijo je (k'o i mlogi drugi u "pečalbu" - inostranstvo.
Bio je, 10 - 15 godina u Švajcarsku, pa je rešio da se vrati kući, roditelji su bili sve stariji, trebala im je pomoć.
Pošto je zaradio, određenu svotu franaka, rešio je da se bavi UGOSTITELjSTVOM.
Pošto je bio lovac, vrlo lako je, od svoji' lovaca ZAKUPIO, motel - restoran "LOVAČKA KUĆA".
Elem, tako ti moj komšija, zakupio vrlo lep restoran, sa četiri sobe na spratu, u prizemlju sala za ručavanje sa bifeom.
Ispod cele zgrade bio je (restoran) BAR, sa divnim svodovima.
Pošto mu pos'o iš'o dobro, moj komšija reši da, pored postojeće "LOVAČKE KUĆE" , napravi novu, mlogo veću zgradu, (da bude pandan, postojeće zgrade), sa istim rasporedom: u podrumu jedna velika sala, (pod celom zgradom), za svadbe i ostala veselja, a kapacitet je, (minimum) 400 gostiju i naravno kuhinja sa pratećim prostorijama. Iznad podruma, (prizemlje), ima jedna, prilično velika sala za ručavanje, jedan bife sa manjom salom i velika, zastakljena terasa, sa dve strane, čeone i (desne) bočne strane. Samo da napomenem, leti se skidaju stakleni okviri i terasa postaje otvorena.
K'o što se vidi, ima sprat i potkrovlje sa desetak soba.
Eeee, sad dolazi ono glavno: kad je trebalo da se izvedu ZAVRŠNI RADOVI, ispostavilo se, da je to DIVLjA GRADNjA, jer je zgrada napravljena na TUĐEM, (ničijem???) PLACU!!!! Ima ona narodna izreka: "Napravio tuđoj ženi dete", tako je moj komšija, na tuđem placu napravio zgradu.
NEKOLIKO GODINA SE VODIO SUDSKI SPOR: Lovačko društvo, moj komšija Žikica, Mesna zajednica Rabrovo i ko zna ko je još bio umešan u ovu zavrzlamu.
Legenda kaže: "JERININ GRAD", a rabrovci kažedu: "ŽIKICIN LOVAČKI DOM".
Pošto, mom komšiji nije "išlo" ugostiteljstvo, on se "bacio" na POLjOPRIVREDU i TRGOVINU (krupne stoke)TELADI, JUNADI, KRAVE.
PS - pošto moj komšija nije obezbedio - tražio, (dobio) DOKUMENTACIJU (za plac), DONETO JE REŠENjE O RUŠENjU POSTOJEĆE ZGRADE, ali već godinama OVAKO STOJI ZGRADA, niti je ruše, niti daju upotrebnu dozvolu.
...nazad na datume i naslove...
29.11.2022 - "IN MEMORIJAM, Prva priča" - danas je 29. novembar, tačno TRIDESET SEDAM godina, kako je UMRO MOJ OTAC NIKOLA.
Moji roditelji su se RASTALI, 17. juna 1964. god. na moj ROĐENDAN.
Moja MATI je tog dana, OSTAVILA, mene i oca i otišla u Kikindu, kod ( moje) starije SESTRE MILENE, da ČUVA ( sestrinog sina VLADU).
On je odrasto, kod nas u Miloševu, od svoje druge godine, dok nije "završio" zabavište.
Tog jutra, (17.juna 1964.) MATI i JA ispratili ( mog sestrića ) VLADU na voz, otišao je sa zabavištom na more, a ONA je spremila večeru, sačekala MUŽA, ( mog oca) da dođe kući s posla i rekla: "NIKOLA, JA NEĆU DA (više) ŽIVIM S TOBOM" i otišla u Kikindu, kod MILENE.
Otac me pozvo i rekao mi o čemu je reč i OBOJICA smo je ispratili do avljinskih vrata.
Niko, ni otac ni ja nismo to svatili ozbiljno, još je "ćale" rekao: DOBRO DESANKA, KAD NEĆEŠ DA ŽIVIŠ S NAMA, AJDE DA SE POZDRAVIMO.!!!
I poljubili su se.
Sve je to, meni i ćaletu izgledalo neozbiljno. Međutim, nije bilo tako.
Sve se izopačilo, moje SESTRE (Milena i Ranka) su je PRIHVATILE, dobro im je došla, da im ČUVA DECU, prvo Mileninog SINA VLADU, a kasnije i RANKINE ĆERKE IVANU i SVETLANU.
Samim tim RASTANKOM, RASTURILA SE PORODICA. MATI JE OTIŠLA KOD ĆERKI, A JA SAM OSTAO KOD OCA.
Znači od 17.06.1964, pa do 29.11.1985, NISMO BILI U KONTAKTU.
MATI JE UMRLA aprila 1974., a OTAC NAM JE UMRO 29.11.1985.
Znači DVADESET I JEDNU GODINU NISAM "IMAO" SESTRE, A ONE NISU IMALE BRATA.
NISMO SE POZNAVALI.
Ja sam im JAVIO DA JE UMRO NAŠ OTAC, pa smo se PONOVO SRELI NA SAHRANI.
Za sada toliko, a u nekoliko TEKSTOVA ( priča) IZPRIČAĆU vam detalje.
Ovo je SUSRET BRATA SA SESTRAMA.
Ps - znači "TREBALO" je da RODITELjI UMRU, DA BI SE (ponovo) SASTALI.