Opis: "Večeraske" u "Kíkindu", u "Narodnu biblijoteku" Jovan Popović, "sas" početkom u "19-jst" časova, će se "obdržati" promocija knjige - Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski, Radovana Vlahovića - Kaljuge, uz muzičku pratnju Karoline Dudaš ( klavijature... ), "dirigenatkinje" du'ovne muzike...
..., a o "knjigi" će govoriti književna kritičarka Marija Tanackov...
Knjigu je izd'o "Banatcki" kulturni "center", čiji je autor "vlastnik". Recezenti su dr Voja Marjanović, dr Predrag Jasović i Milisav Milenković. Portret na "naslovnu stranu" knjige, je delo Milene Pavlović Barili, a idejno rešenje i ilustracije "uKnjigu" je uradila Senka Vlahović...
Kako kaže pesnik, knjiga je nastajala tokom poslednji trides't godina, pod različitim društvenim okolnostima, a promociju je imala "jesenask" na "54-ti bevogradcki sajam" knjiga...
..., "povodu" stogodišnjice objavljivanja, "kažedu mlogi, najlepče, srbske" pesme - Santa Maria della salute, Laze Kostića, "kav" i stogodišnjice rođenja, već pomenute "slikarke" Milene Pavlović Barili...
Evo šta je tom prilikom, napis'o dr Voja Marjanović:
SAMO JEDNA TAČKA TO JE MILENA
Radovan Vlahović: Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2009.
Opservacije sveta i njegovih vidljivih i nevidljivih obrisa mogu biti realne i irealne. One se dijametralno razlikuju ali se u biti doživljaja u pojavnosti, sastaju u tački onostranog ili ovostranog doživljaja sveta i njegovih datosti. Pesničke vizije i iluzije, te klackavice sna i jave, taj lom unutrašnjih preživljavanja sav je u nemiru "biti ili ne biti". Samo iskreni i nepatvoreni stvaraoci uspevaju da pomire "san zemaljski i javu imaginacije" i, da tako, ostvare naum vizije lepote. A lepota je "kategorija estetskog savršenstva", o kojoj su u biti istine obitavali Platon i Aristotel, Dante i Mikelanđelo, pa pesnici Šekspir i Malarme, i naši Laza Kostić, o divotni Dis, Krklec i mnogi drugi.
Pesnička i umetnička opsesija Radovana Vlahovića, poete, proznog pisca i kulturnog emisara ravničarskog Banata, zaneta je u njegovoj poemi, ili još tačnije, lirsko-proznom i ekstatičnom traktatu Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski, ljubavlju i očaranošću slikarkom požarevačkog podneblja Milenom Barili. U biti pesnikove vizije, tog doziva i njene graciozne stvaralačke individualnosti, pesnik je utkao celoga sebe: emocije, sećanje, egzaltaciju, san i javu, oboženu ljubav, istinsku zanetost i sve drugo, što vodi ka običnom i ljudskom ali i vanzemaljskom osećanju "lepote zanosa i umilnosti vizije"/Sartr/.
Vlahovićeva oda posvećena slikarki Barili, slična je onoj koju je Laza Kostić uputio, bez "straha da će biti shvaćen kao sulud" obožavanoj lepoti, ljubavi bestelesnoj, božanskoj, ali večnoj, u antologojskoj pesmi Santa Marija dela salute. Ta zanetost pesnika kao "anđela života i neba", posvećena je ovde kao uspomene ili sećanje. Temporalna odrednica nije ni danas ni sutra ni juče već jedino VEČNOST. To je pesnikova obujmljenost slikarskom i pesničkom vizijom "da se nešto lepo i daleko a večno u čoveku" večno i "želi i voli". Vlahović je u četiri ciklične celine sa umetcima pesničkih kantilena, ispisao svu ljubav i odanost Mileni Barili. Slikao ju je kao zemaljsko ali i vanzemaljsko biće. Bio je sa njom i u snu i na javi; dozivao je kroz uspomenu ali i stalnu viziju sadašnjosti. Slikarka za pesnika je "nemir kad budan sanja"; ona je "ljubav koja se mora priznati"; ona je "sestra po bliskosti"; ona je "preobraženje i u snu i na javi", dan u kome mesec sija i noć u kojoj "sunce zrači". Milena, to je "duša među gudurama fruškogorskim".
Ova moderna pastorala, sva od sna i jave prošlog i budućeg, razliva se u krugovima: Kažem postojala si, A onda sećam se, Leto je i Ponovni susret, koji se dopunjuju slikom koja je strasna i jasna vizija zaljubljene duše i duha. Ona zrači alhemijskom vezom između umetnosti i života, čoveka i žene, umetnika i stvaraoca /zaljubljenih/- i, opet, zanetog barda u moć i nemoć doziva koji je eho čujnog i nečujnog. Sav taj pesnički egzaltirani zanos, koji se utiskuje u poemi u sekvencama lirsih pasaža i epizoda, pun je srčanosti i neposredne odanosti. Pesnik koji oseća život kao deo umetničke inspiracije, zna da su "njegovi dozivi lepote u snazi kreacije jedne izuzetne ličnosti" uzaludni, pa ipak ne sputavaju ga da se tocilja u avanturu zaljubljene odanosti životu i umetnosti. U inkarnaciji tog zanosa, on peva kao "zatočenik u zamku vredne i čarobne građevine". Njegova Milena, oličenje "večne sonate sklada i doživljaja života" jeste "onih što su čežnja pesnika i robinje stihova: Emine, Sabinjanki, Sare i Eve, Arijadne i Đokonde" (M. Milenković) ali i više od njih. To je zanos koji je u "večnoj okrenutosti idealnim i zamišljenim lepotama u ljubavi" iskazao jedan Kostić i jedan Dis, kome se, uvek činilo, da njegova ljubav "sanja izvan svakog zla".
U Vlahovićevoj priči kao u stihu, narativnom kao u pesmi, koja teži detalju i faktografiji, deluju impresivno pesme Ej Milena, Leto je, A pred kišu, A onda, sećam se i drugim, ima predivnih asocijacija na proteklo i sada teklo vreme, na mit prošlosti, na ljubav koja je "stub i so života", na tradiciju i futuralnost i, opet, na "njega samog, koji je zatočen u lik koji je njegov ideal života i postojanja". Ta matrica sećanje, taj neumrli mit zanosa, ta magma duhovnosti i duševnosti dokaz je pesnikove religijske spone sa životom i čovekom, pa dakako, i životom i umetnošću. Vlahović je vidljivo u svom stihu patetičan ali ne i sladunjav. Patetika je izraz egzaltiranosti lepotom i vrednošću koja se trajno ceni. Ona je odanost prema "jednoj Mileni", koja mu je put vodilje ka apsolutu. Rekli bismo: da je metafizička smesa pesnikove odanosti umetnosti metafizičko uporište da se ovako predano peva i misli. Bez te dimenzije, Vlahovićeva p o e m a o M i l e n i ne bi imala ovako strasni i trajni učinak impresije onoga koji perceptivno doživljuje ovu knjigu.
Ne težeći klasičnoj metričkoj formi poetskog govora, Vlahović svoju lirsku kantilenu ispisuje stihom koji ne trpi rimu i ritam. Time je postignuta ekspresivnost "cele avanture zaljubljenog stvaraoca prema zaljubljenom umetniku". Iz "reda u red", iz niza misaonih dozivanja životne građe, rađa se slika pesnikove saživnosti sa sobom, slikarkom i spona sa čitaocem. To poemi Radovana Vlahovića daje punoću stvaralačke originalnosti, i tako njegov VEČERNJI AKT ostaje da traje kao muzička i vizuelna predstava jedinstvenog umetnika koji se spojio sa umetnošću i postao sama ona.
Voja MARJANOVIĆ
| Copyright © Dragan Belic - |  |
- All right reserved |
| Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |  |
| Link sponzora |
Link sponzora |
 ... |
|
 |
 |
|
Arhiva Slika dana: - po mesecima !!! - po godinama !!! |
 |
 |
 |
|
DownLoad-ujte, odštampajte i "nalepte digođ naZid aktualni novoMiloševački" kalendar za tekući mesec... |
|
